Online psihijatar

Termin anksioznost ima svoj koren u latinskim rečima „angere“ (stegnuti) i „anxietas“ (briga, nespokojstvo). Najpribližnije značenje u našem jeziku je osećanje neodređenog straha, unutrašnje teskobe, strepnje, zebnje.

Anksioznost je, do izvesnog stepena, iskustvo koje poznaje svaki čovek. Svako ponekad ima osećaj nemira, strepnje, brige i straha, i to su normalne, gotovo svakodnevne emocije. Možete se osećati ovako kada se suočite sa finansijskim problemima ili problemima na poslu, pre polaganja ispita, prilikom donošenja važnih odluka, kada razmišljate o svom ili zdravlju svog deteta, nakon preseljenja u drugi grad ili zemlju itd. Ovakva osećanja su umerenog intenziteta i prolaznog karaktera i odgovaraju normalnoj zabrinutosti, odnosno normalnoj anksioznosti. Iako je reč o neprijatnom osećanju, normalna anksioznost ima korisnu adaptivnu funkciju i motiviše ličnost na odgovorno i svrsishodno ponašanje (npr. student koji je anksiozan jer procenjuje da nema dovoljno znanja i da neće položiti ispit ulaže dodatni napor kako bi savladao materiju). Prema tome, u slučaju normalne anksioznosti, osoba poseduje kapacitete da se suoči sa strahom, najčešće ga stavlja pod kontrolu i tako ga prevazilazi.

Kod patološke anksioznosti strah i briga su prekomerni i gotovo stalno prisutni. Teskoba i strah preokupiraju osobu, ne mogu da se kontrolišu i narušavaju svakodnevno funkcionisanje. Patološka anksioznost može biti vezana za konkretan povod koji predstavlja opasnost ili pretnju, ali se može desiti da izvor opasnosti izostaje, odnosno da anksiozna osoba nije u stanju da kaže čega se plaši. Anksiozne osobe neprekidno predviđaju i iščekuju nepovoljne događaje i ishode. Takođe, konstantno precenjuju opasnost i potcenjuju svoje sposobnosti i kapacitet da se izbore sa problemima. Usled anksioznosti opadaju produktivnost i kreativnost, niži je nivo energije, kao i kvalitet života.

Psihički simptomi koji prate anksioznost su napetost, preosetljivost, nervoza, uznemirenost, razdražljivost, slaba koncentracija, zaboravnost, nesanica. Redovno su prisutni i telesni simptomi anksioznosti koji se mogu javiti u vidu umora, glavobolje, mišićne napetosti (vrat i rameni pojas), podrhtavanja, preznojavanja, stezanja u grudima, lupanja srca, ubrzanog disanja, mučnine ili bolova u stomaku, nestabilnosti i vrtoglavice. Obično je prisutno pogrešno tumačenje somatskih simptoma straha, pa anksiozne osobe veruju da imaju neki ozbiljniji medicinski problem (npr. bolest srca).

Patološka anksioznost je vodeći simptom u grupi anksioznih poremećaja koji uključuju agorafobiju, socijalni anksiozni poremećaj, specifične fobije, panična stanja, generalizovani anksiozni poremećaj, reakcije na stres, opsesivno kompulzivni poremećaj i hipohondriju. Pored toga, anksioznost se može videti u gotovo svim psihičkim poremećajima kao jedan od pratećih simptoma.

Tretman anksioznih poremećaja

Tretman anksioznih poremećaja je odgovoran i delikatan zadatak psihijatra. Metod izbora u lečenju je primena različitih oblika psihoterapije koji se mogu koristiti samostalno ili u različitim kombinacijama. Najčešće se primenjuju suportivna psihoterapija, kognitivno bihejvioralna terapija i psihoanalitička psihoterapija. Kod težih formi anksioznih poremećaja primenjuju se i lekovi u kombinaciji sa psihoterapijom. U praksi se koriste benzodiazepini, antidepresivi, beta adrenergički blokatori, nebenzodiazepinski anksiolitici, psihostabilizatori i njihove kombinacije. Pristup u lečenju je uvek individualan i uvažava i motivaciju samog pacijenta za određeni vid tretmana. Iako je priroda anksioznih poremećaja takva da je nije lako razumeti i ukrotiti, kod većine osoba sa anksioznim poremećajima lečenje je uspešno i omogućava im da harmonično i srećno žive, rade i vole.

Dr Ivan Mladenović, specijalista psihijatar