Online psihijatar

Stres je prirodno stanje organizma i predstavlja reakciju na stresore, odnosno nepovoljne faktore okoline. Izvorno značenje reči stres je naprezanje, napetost, pritisak, pa govorimo o stanju povećanog opterećenja ličnosti. Cilj je povratak u stanje ravnoteže, odnosno adaptacija na nove okolnosti i povećane zahteve. Naprežemo se psihički i fizički da bi izdržali to što nas je pogodilo, prilagođavamo se svim svojim fizičkim i mentalnim snagama na novonastalu situaciju, pokušavajući da se priviknemo na nju i prihvatimo je takvu kakva jeste, otrpimo je, “svarimo” i sagledamo izlaz iz nje.

Stresori su faktori koji dovode do pojave stresa. To mogu biti značajne životne promene ili stresogene situacije i događaji. Drugim rečima, stresori su uvek neka nevolja, neprijatnost ili izazov. Obično su to konflikti u braku ili na poslu, narušeni međuljudski odnosi, promena sredine, nezaposlenost, sopstvena teška bolest ili bolest člana porodice, roditeljstvo, finansijski problemi, odlazak u penziju, različite frustracije itd. Dinamika savremenog života nas gotovo svakodnevno izlaže brojnim stresorima, pa je stres praktično neizbežna pojava. Intenzitet stresa zavisi od prirode stresora i može biti blag ili umeren ukoliko je stres posledica svakodnevnih, trivijalnih situacija (npr. gužva u saobraćaju, nesuglasice na poslu) ali i vrlo intenzivan ukoliko je posledica ekstremnih događaja koji su izvan uobičajenog ljudskog iskustva (npr. prirodna katastrofa, nasilje).

Stres je subjektivno iskustvo jer zavisi od tumačenja situacije i procene da li možemo da se nosimo sa njom (npr. student ima 2 ispita u 5 dana, ukoliko procenjuje da neće uspeti i da situacija prevazilazi njegove mogućnosti, javlja se stres). Pored intenziteta stresora, stresna reakcija bitno zavisi i od značaja i važnosti koju stresni događaj ili situacija ima za konkretnu ličnost (npr. za nekog je raskid veze ili kritika na poslu gotovo bezazlen događaj a za nekog drugog takvi događaji mogu biti katastrofa).

Stres je opšta mobilizacija organizma koja se manifestuje na fiziološkom i psihološkom planu. Na fiziološkom planu dolazi do aktivacije vegetativnog nervnog sistema, promena u nivou hormona i izmena u oslobađanju neurotransmitera, pre svega serotonina i noradrenalina u mozgu. Na psihološkom planu javljaju se neprijatne emocije, tuga, patnja i anksioznost, zatim napetost, prolazna nesanica, pad koncentracije, razdražljivost, nesigurnost i pad samopouzdanja, psihosomatske reakcije itd.

Već je pomenuto u uvodu da je stres prirodno stanje. Kratkotrajan i umeren stres izaziva aktivaciju organizma i ima pozitivnu i zaštitnu ulogu koja se ogleda u pokušaju organizma da se prilagodi nekoj životnoj nevolji, životnom izazovu, događaju ili situaciji. Međutim, dugotrajan stres dovodi do iscrpljenja organizma i može dovesti do razvoja psihičkih ili telesnih bolesti. Takođe, akutni stres, jakog intenziteta nakon traumatskog događaja može biti okidač za razvoj mentalnog poremaćaja.

Kako je danas stres sastavni deo svakodnevnog života, savremeni čovek bi trebao naučiti metode za izbegavanje stresa i smanjivanje njegovih štetnih efekata. Neke od njih možemo sprovesti sami, kao što su smanjenje obima dnevnih obaveza (radnih, porodičnih, školskih, društvenih), bolja organizacija vremena, uvođenje pravilne ishrane sa mnogo vitamina i minerala, izbegavanje stimulansa i sedativa, uredan ritam spavanja i budnosti, redovna fizička aktivnost uz tehnike opuštanja i meditacije. Mnogi pokušavaju posledice stresa ublažiti na neprikladan ili štetan način. Nikotin, alkohol, kofein, šećer, sredstva za umirenje i opijati najčešća su sredstva kojima pokušavamo smanjiti stres koji osećamo. Iako donose kratkotrajno olakšanje, ova sredstva dugoročno ne rešavaju problem. Ove supstance ne samo da ne smanjuju stres, već stvaraju zavisnost razbijajući prirodne antistresne mehanizme.

Dr Ivan Mladenović, specijalista psihijatar